Jesmo li uopće svjesni što gorčina radi našem srcu kada ne oprostimo onima koji su nam nanijeli nepravdu? Svi smo nepravedni. Mi sami činimo nepravdu drugima, a ne opraštamo tuđu nepravdu.
Ipak, Isus nam je oprostio našu nepravdu ako smo ga primili. Sva naša pravednost je samo u Isusu Kristu. Pa tko smo onda mi da ne opraštamo drugima? Ako je Bog nama oprostio naše zlo, a mi nismo u stanju opraštati drugima, onda se stavljamo u poziciju bogova. Kao takvi, potpuno pravedno zaslužujemo biti predani mučiteljima dok god ne oprostimo od srca.
„Tada ga dozva gospodar njegov pa mu reče: ‘Zli slugo, sav sam ti onaj dug oprostio jer si me zamolio. Nije li trebalo da se i ti smiluješ susluzi svojemu kao što sam se i ja tebi smilovao?’ I gospodar ga njegov, razljutivši se, preda mučiteljima dok mu ne vrati sav dug. Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama ako ne oprostite od srca svojih svaki bratu svojemu prijestupe njegove“ (Matej 18,32-35).
Počivanje u duhu – ispunjenje Duhom ili zloduhom?